Pogrešan put
Zorica Lukačev-Grastić
Zar nije previše?
Dva ožiljka na licu vremena,
A, ja prikradam se
Davno ispričanim pričama,
Nedostupnim lavirintima,
Crveni bljesak tražim
Reči gube smisao.
Nekada si disao
Snagom uzavrelog zanosa
Noć mi šamar udara,
Istina zaudara
Sve što sam tražio
Odjek tišine nosi,
Kroz vene modroga zla.
Mrak me proganja,
Ostajem sasvim budan
U kandži sopstvenog sna.
Još nije gotovo, predosećam
Poznatu jezu osećam,
Pripremam se
Za još jedan nalet ludila,
Uzalud me savest budila,
Pogrešnim putem hodam