Mi smo jos uvek zemljaci
Kada se noæ i subota sretnu
Zakuva se takav žur na Menhetnu
Da bele rade iskaèu iz saksije
Startuju tada opasne njuške
Protuve ženske, seke muške
Al glavni provod ipak je lov na taksije
Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kiša farove tiho gasila
I uèini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila
Svi su taksisti uglavnom isti
Stari kontraši i nihilisti
Ili æutljivci nemi od ružnih prizora
Na poznat govor samo se trže
Neko veæ trubi da tera brže
Proviri mišiæ iz ugla retrovizora
Al svaka psovka mišolovka
I on je jedva èekao da se ulovimo
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrenu se lupi po èelu
Zaglavljen metak i tišina
A srce tuèe sedam osmina
Mi smo još juèe bili zemljaci
Poznam ja odmah naše oèi iste
Šta se tu folirate da ste stranci
Kada niste
Mi smo još juèe bili tim snova
A evo kako danas stoje stvari
Ne smeta ništa što je zemlja nova
Mi smo stari
Devedes` prve spakov`o kofer
Hortikultura, trenutno šofer
`Ajmo do njega, po ženicu i svastiku
Tri èase kaže, reèicu prave
Èetiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku?
I reèe nam gorko ne d`o Bog nikom
Da `leb zaradi politikom, greh je to
Vidiš, moji sinèiæi Vangel i Blaže
dohvate globus, Strumicu traže
I gde god prstiæ na Balkan stave
Pokriju barem tri države
I tako krene cuga za cugom
Proveja jutro kao sitno brašno
Javi se onaj stari žal za Jugom
Nista strašno
Èuvaj mi Bože bivše zemljake
Moje su pesme njinih reèi pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune